Zadnji krik italijanske Serije A je 2010. kada je Inter osvojio Ligu šampiona. Murinjo je sa svojim trupama uspeo da dođe do trona Evrope.

Posle toga Italijani su nestali.

Sve je počelo 2006. kada je Italija osvojila Svetsko prvenstvo, ali je u domaćem šampionatu bilo pravih šokova. Kalčopoli je srušio Seriju A u bukvalnom smislu.

Iako su se jedni radovali padu drugih, tada nisu bili svesni da je to pogubno za njih.

Juventus je potom ispao u drugu ligu, Milanu i Laciju su oduzeti bodovi, a Inter je dobio titulu za zelenim stolom.

Nećemo ulaziti u to ko je u pravu, a ko nije, ali činjenica je da se tada Serija A urušila kao kula od karata.

Inter bez pravog protivnika osvojio je još nekoliko titula, da bi šlag na tortu bila 2010. kada su osvojili sve.

Milan je pogrešio u koracima kada su veterani napustili klub u jednoj sezoni, a onda je Berluskoni prodao svoje dve zvezde Zlatana Ibrahimovića i Tijaga Silvu PSŽ-u, a potom napustio kormilo kluba.

Za to vreme Juventus se vratio u prvu ligu, ali to nije bio pravi Juventus. Bio je to tim za sredinu tabele.

U sezoni 2011/2012, Juventus je otvorio svoj privatni stadion, Konte je doveden za trenera, a Andrea Pirlo, za koga je Milan mislio da je gotov, došao je kao slobodan igrač.

Iako nisu bili konkurenti za Skudeto, Juventus je stigao do šampionskog trofeja. Počeli su da melju svoje protivnike i vladali u Italiji 9 godina. Dva puta su stigli do finala Lige šampiona, ali su nažalost izgubili.

Bile su to teške godine za njihove prave protivnike.

Inter i Milan su znali da moraju da naprave jake timove da bi se takmičili sa Juventusom. I upravo je to bila jedna od stvari koja je ponovo podigla Seriju A.

Sada u Italiji prvenstvo izgleda kao pravi rat, u sportskom smislu.

Taj istinski sjaj, onaj žar na koji smo navikli s kasnih ’90-ih i ranih’ 2000-ih, polako se vraća.

Da se ​​sada ne lažemo, Kalčo je atmosfera zbog koje smo zavoleli fudbal. Barem one iz 90-ih.

Sve najveće svetske fudbalske legende su igrale fudbal u Italiji. Nemačka je tim, Bajern Minhen bez ozbiljnog protivnika. U Španiji svaka čast Realu i Barsi, ali imaju samo jedan derbi. Možda i sami misle da imaju derbi sa Atletiko Madridom, Seviljom ili Valensijom, ali taj plamen sa derbija u Italiji se ne može porediti. Engleska može da ulije svoj novac u ligu i podigne cene svojih igrača. Mogu da imaju najskupljeg štopera u istoriji fudbala, a taj jadnik bez trofeja. Zato je Italija na Evropskom prvenstvu održala lekciju kako naterati šampione da igraju fudbal.

Čuje se glas slavuja, zoru da najavi. Svi očekujemo da će italijanski timovi ponovo dominirati Evropom u narednim godinama.

Bez sumnje, ove godine je fudbalsko prvenstvo Italije najzanimljivije za gledanje.

Prva tri vodeća tima Inter, Milan i Napoli imaju bod razlike. Inter ima manje utakmica. Juventus polako pravi korak, ali se i dalje bori za mesto koje vodi u Ligi šampiona.

Očekujemo bitku do kraja prvenstva.