Mlađi ih nikada nisu ni upoznali, oni stariji su zaboravili. Kad kažeš Tenerife u svetu klađenja, daleko je, igra se kasno uveče, ali na “Heliodoru” nikome nije lako.

“Plavo-beli” su proveli ukupno 13 godina u Primeri, ali deset za vreme zlatnog doba kluba, u poslednjoj deceniji prošlog veka. Te generacije su napravile dva sjajna rezultata, izborile su se za peto mesto i par izlazaka u Evropu. Prvi put, 1994. su eliminisali Okser i Olimpijakos pre nego im je Juve stao na put, ali i tada su pobedili giganta u svom arhipelagu sa 2:1.

Generacija iz 1996. je otišla do samog polufinala, bila je to velika godina, tukli su Lacio 5:3 na Kanarima, dobili Fejenord na “De Kajpu” sa 4:2, od Brondbija izgubili kod kuće, pa onda protiv Šalkea dobili 1:0 pred svojim navijačima, da bi u produžetku Mark Vilmots odveo “Kraljevske plave” do finala i pehara.

Pa kako je sve počelo?

Tenerife je pre 1989. igrao samo sezonu u Primeri, odmah su ispali, nikome se nije putovalo toliko daleko, Kanari su bliži mnogo Africi nego španskoj obali i kada se gleda geografski, Tenerife i Las Palmas, dva kluba iz arhipelaga su najizolovaniji timovi u pet najjačih šampionata Evrope.

Tih prvih godina menjali su trenere, prodavali najbolje, ali i doveli Redonda, u timu je bio Kostarikanac Romel, Tonjo, ali i poznato lice, Herardo Martino, odnosno Tata, nekadašnji trener Barselone i Argentine.

“Insulares” odnosno “Ostrvljani” su se prve godine jedva spasili, ali je onda tim uspevao na vreme da pobegne iz opasne zone. Lagano su pakovali tim, i dalje je trenerska klupa bila kao električna stolica, Solarija je zamenio legendarni Valdano. Ali, 1992. u klub stiže i Huan Antonio Pici, kao i još jedan Argentinac Dertisija koji je bio poznat po frizuri, odnosno odsustvu iste (tada nije baš bilo tako često videti do glave obrijane fudbalere). 

Mala argentinska kolonija pojačala je Ezeom Kastiljom, stigao je i najbolji igrač Perua Del Solar, kao i Dijego Latore. Južna Amerika u malom, te sezone je ovaj tim bio jedna od najvećih evropskih priča, dva puta su remizirali sa Barsom, u poslednjem kolu su na “Heliodoro” tukli Real. Tim je sa Valdanom na klupi i njegovim zemljacima na terenu, pre svega fantastičnim Redondom dap ćak 57 golova, izgubili su samo dva puta kod kuće i to na startu od Hihona i u finišu od Ovijeda. Niko iz gornje polovine tabele, niko od top 10 nije odneo kompletan plen sa Kanara.

Sledeće godine osim zapaženog nastupa u Evropi, napravili su i najbolji rezultat u Kupu Kralja, stigli do polufonala, izgubili u Vigu 3:0, poveli sa 2:0 kod kuće, ali na kraju su primili golove iz kontre i nisu ni pobedili u revanšu. To je vreme kada dolazi do pada u ligi, 10. pa 15. mesto, a nakon četiri godine odlaze Valdano, Redondo, a u prvomn pllanu su Pinilja, Karlos Agilera, mlađani Viktor i Vivar Dorado, svi kasnije završiti u većim klubovima. Valdana je na klupi nasledio zemljak, Visente Kantatore, ali posle pozicije u donjem domu ustupa mesto Jupu Hajnkesu. Ovaj dovodi Slavišu Jokanovića, Čeha Pavela Hapala, stasavaju mladi igrači, Tenerife ponovo stiže do petog mesta. Isti scenario, dva remija sa Barselonom, na dalekom putu još jednom pada Real. Tenerife opet gubi kod kuće, doduše četiri meča, ali sem Espanjola, niko, pa ni osvajač duple krune, Antićev Atletiko iz top sedam timova nije uspeo da dobije Hajnkesovu ekipu u gostima. Vlada euforija, sledi velika sezona u Kupu UEFA, pomenuto polufinale, plaćaju ceh u ligi, ostaju izvan top sedam. Te sezone se Balkancima, Jokanoviću, Makedoncu Vikarovu i nepoznatom Srbinu Jodžiću pridružuje i Meho Kodro. Tu je i Olivije Nuvil, Australijanac Vidmar, nekako se odmiču od južnameričke škole.

Sledeća godina je očajna, Hajnkes prihvata ponudu Reala, menja ga Viktor Fernandez koji je sa Seviljom osvojio KPK. Dobija otkaz, ni poznati Portugalac Artur Žorge nije rešenje, sezonu završava sadašnji Pepov pomoćnik i čovek koji je inspirisao Gvardiolu Huan Manuel Lilo.

Ali tu se nazire kraj, te sezone su 16.čak i sa Rojem Makajem u napadu, naredne, posle deset godina, ispadaju iz lige. Posle dve godine u Segundi ponovo su u eliti, ali odmah ispadaju, probao je i Klemente da ih spasi u finišu no ništa od toga, realno taj tim nije bio dovoljno dobar za elitu. Isto je bilo i šest godina kasnije, 2009. je poslednji put tim sa ostrva igrao među najboljim klubovima.

Zanimljivo posle tog ispadanja, odmah su se stromglavili u treću ligu, prvi put nakon četvrt veka. Dve godine su bili u paklu, onda se vratili i čak 2017. igrali baraž za Primeru. Ta generacija je dobila Hetafe u prvom meču finala, ali su poraženi u Madridu sa 3:1 i nisu uspeli da se domognu elite. Na klupi je bio Marti nekadašnji fudbaler Sevilje, ali posle tog poraza u finalu baraža, ponovo je uslediolo nekoliko loših godina.

Tenerifama nisu davane neke šanse pred ovu sezonu, bili su na kraju iznenađujuće dobri, peti, izbacili su u polufinalu u kako se pričalo najvažnijem meču u istoriji ostrva Las Palmas u Đironi su u prvoj utakmici finala odoleli. I sve što Tenerife koji je bio ispred Katalonaca u regularnom delu treba da uradi je da sačuva 0:0 (doduše u produžecima, jer i dalje važi pravilo gola u gostima). U timu su petorica igrača koji su pre pet godina stali u poslednjem meču protiv Hetafea, na klupi je drugu sezonu Ramis (njega se sećate kao onog nikad dokazanog štopera Reala koji nije mogao da igra pored Sančiza, nastupao je i za Tenerife, Sevilju i La Korunju). Po završetku karijere radio je u omladinskoj školi Reala, vodio i rezervnu ekipum Almeriju i Albasete sa kojim je igrao u plej-ofu i u polufinalu izgubio od Majorke. Sada je otiao korak dalje, pred vratima je raja. Tenerife ove sezone nije blistao kod kuće kao nekada, čak imali su sedam poraza dok su bili najbolji gost lige. To hrabri Đironu, mada oni od 2015. nisu slavili na ovog gostovanju.

Jedno je sigurno, čeka nas nova partija šaha i malo golova…